Kako uštedeti novac na održavanju vozila i produžiti životni vek vozila?
Unutar svakog motora nakon određenog broja pređenih kilometara počinje da se taloži čađ i naslage ugljenika. Motori su tako konstruisani da se do neke mere sami samočiste od tih naslaga. Međutim usled gradske vožnje, stani-kreni režima vožnje, ekonomične vožnje na nižim brojevima obrtaja dolazi do prekomernih stvaranja i nagomilavanja čađi na vitalnim delovima motora.
Automobili na našem tržištu se uglavnom kupuju polovni, gde novi vlasnici automobila često ne znaju u kakvom je stanju automobil koji su kupili, da li je redovno održavan, na koj način je održavan i gde je održavan. Kao i da li su kvarovi na tom vozilu redovno otklanjani ili se dugovlačilo sa popravkom istih.
Zašto je ovo bitno?
Pa na primer ukoliko je vozilo imalo problema sa diznama, čest slučaj kvara je da neka od dizni ne ubrizgava adekvatnu količinu goriva. Često dolazi i do prebogate smeše (sa većom količinom goriva od potrbne) gde dolazi do nepotpunog sagorevanja i stvaranja naslaga čađi na ventilima, sicevima ventila (gde ventili naležu), zaprljanja EGR ventila, turbine i čitavog izduvnog sistema (katalizator, DPF, lambda sonde). Ukoliko vlasnik tog vozila nije odmah reagovao i otklonio kvar, nagomilavanje naslaga čađi bi se nastavilo.
Zatim nakon rešavanja kvara, veliki deo tih naslaga ostaje na vitalnim komponentama unutar motora otežavajući njegov normalan rad i smanjujući životni vek komponenti. Ovo je samo jedan od mogućih situacija koje se često dešavaju. Takođe i u drugim slučajevima kvarova komponenti unutar motora posledice se ne manifestuju samo na neispravnu komponentu nego na čitav sistem.
Iz svih ovih navedenih razloga može Vam biti jasno zašto je zaprljanje motora veliki problem.
Naslage čađi unutar motora mogu se otkloniti na više načina.
- Najskuplji i takođe najefektivniji je fizička demontaža ili rastavljanje motora i čišćenje komponenti fizičkim putem i zamena komponenti sa kojih se ne može ukloniti čađ. Ova metoda zahteva dosta vremena a i novca.
- Naslage čađi i ugljenika se takođe mogu efikasno otkloniti i dekarbonizacijom motora. Ovim procesom se dovodi HHO gas na usisnu granu motora, meša se sa usisanim vazduhom i sagoreva unutar cilindra motora zajedno sa smešom goriva i vazduha. Iz razloga što ovaj gas sadrži vodonik koji je po svojstvu veoma zapaljiv i praskav gas, on doprinosi razgradnji naslaga čađi i ugljenika sa vitalnih delova motora, samim tim produžavajući životni vek tih komponenti kao i čitavog sistema. Više o samoj dekarbonizaciji možete pročitati OVDE.
Tretman dekarbonizacije ne morate raditi kada do nekog problema već dođe, nego i preventivno kako do problema uopšte ne bi ni došlo. Takođe kako bi ste odložili kvarove vitalnih delova motora.
Prethodno spomenuto nakon kupovine polovnog automobila poželjno bi bilo da se odradi dekarbonizacija kako bi ste očistili motor i pripremili ga za predstojeću upotrebu.
Šta možete da očekujete od dekarbonizacije a šta ne?
Pre svega dekarbonizacija nije jednako efikasna kao i rastavljanje motora i fizičko čišćenje njegovih komponenata! Ali je znatno jeftinija i brža metoda čišćenja.
Dekarbonizacijom motora se čiste:
– Usisni i izduvni ventili unutar motora
– Sicevi ventila (gde ventili naležu), time poboljšavajući zaptivenost ventila, a samim tim i kompresiju motora
– Vrhove svećice (kod benzinaca)
– Vrhove dizni kao i mlaznice dizni (gde izlazi gorivo iz dizne)
– Čelo klipa (gornji deo klipa)
– Izduvnu granu- odmah posle ventila
Dekarbonizacijom motora se pročišćava:
– EGR ventil- ukoliko nije totalno zapušen
– Katalizator- ukoliko nije začepljen ili skroz zapušen
– DPF filter – ukoliko nije začepljen ili skroz zapušen
– Turbinu (deo gde prolaze izduvni gasovi)
– Lambda sonde
– Senzore diferencijalnog pritiska u izduvnim sistemu
Važna napomena: bitno je razumeti glavnu razliku između pojma „čisti“ i „pročišćava“.
Pod pojmom čisti misli se da je moguće u potpunosti ukloniti naslage čađi i ugljenika sa navedene komponente.
Dok pod pojmom „ pročišćava „ znači da je moguće delimično očistiti tu navedenu komponentu pod uslovom da nije totalno zaprljana ili zapušena čime se u potpunosti onemugućuva njen normalan rad.
Primer: totalno zaprljan – zaglavljen EGR ventil je nemoguće očistiti dekarbonizacijom. Jedino rešenje za taj slučaj je njegova fizička demontaža i čišćenje u ultrazvučnoj kadi. Dok ukoliko je delimično zaprljan može se pročistiti dekarbonizacijom i time produžiti njegov životni vek.
Isto važi i za DPF filter, ukoliko DPF filter nije skroz zapušen, dekarbonizacijom motora se može delimično pročistiti i time produžiti njegov životni vek i odložiti aktivnu i pasivnu regeneraciju. Međutim ukoliko je DPF totalno zapušen jedini način rešavanja ovog problema je njegovova fizička demontaža i njegovo čišćenje u posebnim mašinama za tu namenu tzv. „ flash cleaner“ mašine. Bilo kakvo „eksperimentisanje“ čišćenja sa raznim hemijskim sredstvima može dovesti do oštećenja saća unutar filtera i totalno onesposobiti njegovu funkciju!
Primer totalno zapušenog DPF filtera, gde ne pomaže ni dekarbonizacija ni bilo kakvo čišćenje, već je jedino rešenje zamena.
Više o samoj dekarbonizaciji motora kao i o cenama dekarbonizacije možete saznati OVDE.
Autor teksta: strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva Stefan Kostadinović